Recept: Medovača

Madovača. Photo :  vino.rs

Dodatak ovom postu i objašnjenje Šta je Medovača smo dobili (doduše ne direktno putem komentara na ovom postu već  postavljanjem na njegov blog) od Zorana Vijuća

Citat sa njegovog bloga:
Da vidimo šta sve nije medovača? Medovača nije:

1. recept iz kulinarke.
2. rakija koja ima bezobrazan naziv :)
3. ono što Tatjana opisuje.
4. ni kada je pčelar pravi.
Očigledno je da se pravljenje rakije kod nas uvek pretvara u legendu. Ovo "kod nas" je malo širi kontekst. Važi za celu ex yu.

Na njegovom blogu  možete pročitati šta Medovača jeste i od koga možete da je kupite -
Medovača - muška voda, a pravi je dama - srpska šansa za dobar posao
---
A Vi pravite šta kod želite i ne zaboravite da se igrate i  uživate u tome, jer radost je merilo.

RECEPT ZA MEDOVAČU

Sastojci:
0,5 kg najboljeg aromatičnog meda (od lipe ili akacije)
0,8 l - 38-42 %-tne lozovače (ili jabukovače)
0,1 l prokuvane ili destilovane vode
0,1 l suvog belog vina
1 limun (korica)
prstohvat korijandera

Priprema:

Med se ulije u veći lonac i uz miešanje umereno zagreje da postane tekući. Lonac se odmakne sa ringle. Ako je med dovoljno tekući, dodaju se lozovača, prokuvana voda, belo vino, narendana limunova kora i usitnjeni korijander uz stalno mešanje. Tako pripremljena smesa uliva se u boce koje se dobro zatvore. 

Nakon dva meseca stajanja smesa se filtrira, a rakija ulije u čiste boce. Što duže stoji, to je bolja!

RECEPT ZA MEDOVAČU 2  sa nanom i vanila stapićima  je ovde 

Ликеры: История высокой моды со вкусом горечи и меда
Фото: depositphotos.com

ZNAMILJIVA PRIČICA O MEDOVAČI

Medovača je rakija iz kategorije likera koja se kroz istoriju visoko cenila zbog svog lekovitog dejstva. Dobija se destilacijom rastvora meda i vode koji je fermentirao oko 72 dana. Nakon destilacije dodaje se birana vrsta meda i propolisa. Vrlo je prijatna na ukus i pored svoje velike jačine koja se oseća u stomaku. U umerenim količinama povoljno deluje na cirkulaciju, protiv bakterija i virusa i poboljšava apetit i varenje, te je idealan aperitiv. Konzumira se rashlađen.

Poznato je da se sličan napitak spremao još za vrijeme starih rimljana. Proizvodi se u gotovo svim zemljama sveta. Mnogi iz neznanja liker-rakiju od meda pogrešno nazivaju i “Medovina” . Naime medovina je vino sa dodatkom meda, dok je medovača – medena rakija ili pravilnije liker od meda (šljivovica, viljamovka, dunjevača, kajsijevača) obogaćena medom. Zavisno od količine , kvaliteta vrste meda koji se stavlja u bazu dobija se izrazito lepa boja sa blagim mirisom meda.

Dodatkom propolisa u gotov proizvod pre vrenja u buretu dobijamo lekovit napitak prijatnog, malo gorčeg ukusa. Dalji kvalitet likera-rakije dobija se njegovim starenjem u buretu od 2 godine na više. Važno je napomenuti da posude sa medenom rakijom kod starenja trebaju biti u prostorijama bez prisustva drugih rakija ili namirnica kako ne bi poprimile strane mirise. 

Gotova rakija se puni obično u prigodne suvenir flaše. Sadržaj alkohola kreće od 16-25% , pa ponekad i 40% . Na litar rakije za dobijanje prave arome i boje meda treba cca. 1,50 – 2,00 kg 3-4 vrste meda meda. Tamnije vrste meda daće na kraju tamniju boju, dok svetlije vrste poput bagrema daju svetliju boju.

ISTORIJAT MEDOVAČE

Malo ljudi u stvari zna da je medovača poreklom sa prostora gde su se nastanili Stari Sloveni i da važi za jedno od najstarijih pića. Može se reći da je medovača bila drevno piće Starih Slovena. Za Slovena med je bio ,moglo bi se reći, osnovna namirnica. Med je bio najbolja hrana i piće.

Pored pisanih i usmenih dokaza za ovu tvrdnju, dokazi se nalaze i u samom jeziku. Reči hrana, hleb, sitost potiču od meda kao osnove života naših predaka. Med razblažen vodom nazivao sa “šćami”. Nekada se med koji pčele sakupljaju u saću nazivao hlebina. Otuda dolazi reč hleb. 

Od peludnomednih saća, pomešanih sa vodom, Sloveni su spremali glavno, svakodnevno jelo koje su zvali “hlebovo”, odakle je kasnije ime prešlo u hleb načinjen od pšenice. Od meda i samo od meda, naši preci cu pripremali radosne i lekovite napitke tj. medovaču.

Sloveni nisu pravili jezičku razliku između slatkog meda i prerađene medovače. Za Slovene i jedna i druga vrsta meda su bili prosto razni oblici jedne suštine pčelinjeg meda, koji se ponekad, i sam u dupljama, bez čovekove pomoći pretvarao u kristalisan med i u takvom obliku ostajao očuvan mnogo godinama.

U poređenju sa alkoholnim pićima. Dejstvo medovače je začuđujuće i čudesno. Medovača daje bodrost, radost i smirenje bez ošamućivanja, raslabljenja i nezdravog uzbuđenja. Posle njene upotrebe nema glavobolje, slabosti, mučnine. Naprotiv medovača ispijena sa merom daje snagu i zdravlje.

Jaku medovaču nisu upotrebljavali u preteranoj meri, pa i kad se pojavila votka, naši preci je nisu pili u preteranim količinama. Slovenske zemlje obrasle snažnim liparima, za medonosne pčele bile su idealan stan. Duga hladna zima omogućavala je pčelama da pribave najbolji med, u ogromnim količinama. Još u 18 veku, neretko su u šumama nalazili izdubljena, šuplja debla, koja su pčele odavno napustile, sa 240-320 kg. izvanrednog meda u saću.

Od meda su su pravljeni pazličiti napitci: od kvasa i piva sa 10 posto aklohola, preko lake i srednje medovače od 10-20 posto alkohola, do jake medovače od 20-50 posto alkohola.. slovenski medovari su brižljivo,vareći med, čistili pelud, koji uvek postoji u medu i kvari medovaču. Prebrzo varenje smese takođe dovodi do pojave niza štetnih sastojaka, aldehida. Takvu medovaču su nazivali nedorađenom i smatrali je štetnom.

Pojava piva u 12 veku i votke u 15 veku, ne bi nanela osetnu štetu, jakoj medovači, da vlast, ošamućena novim napitcima, nije počela da se bori protiv pčelarstva i medovače. Stvar je u tome da su slovenski narodi predstavljali samobitnu pčelarsku civilizaciju.

Seleći se po obalama reka,koje su obilovale ribom, gradeći na navodnjavanim zemljama vinograde, sloveni su glavnu pažnju obraćali na pčelarstvo, gajeći pčele u ivičnim šumama. Gustina pčelinjih društava u tim šumama bila je veoma visoka,jer su i mimo prirodnih duplji,koje su zauzimali rojevi, u živim šumama, naši preci pravili veštačke duplje,praveći košnice. Pčele su, uz to, povećavale rod svih cvetonosnih biljaka. 

Izobilja plodova,jagoda i oraha u okolnim ivičnim šumama privlačilo je ovuda ogromnu količinu zverinja i ptica. U takvim uslovima čovek ne samo da se hranio sam, ne bojeći se gladi,već je svojom delatnošću uveličavao proizvodnost žive prirode. 

Neiscrpni izvori hrane: ribe, med, divljač, orasi, pečurke, jagode, plodovi, korenje, trave, povrće činili su slovensku zajednicu nezavisnom od svake vlasti. Međutim oranje zemlje učinilo je seljake zavisnim, uništilo šumu i počelo davati sirovinu za prizvodnju piva i votke, umesto medovače. Ruska pravoslavna crkva je od samog početka izbegavala sve napitke, osim medovače. Protiv piva je donet specijalni crkveni propis, a votka je proglašena nečistim pićem, koje nije od boga.

Sloveni, spremajući jaku medovaču, na sve načine su usporavali njeno vrenje. Radi toga su vareni med držali u ledrama-medušama, ili su ga zakopavali u zemlju u hladnim i suvim krajevima. U južnim zemljama stvoriti dugotrajne uslove radi pravilnog varenja jake medovače bilo je nemoguće. No zauzvrat , u južnim zemljama raste mnogo bilja koje daje slatke plodove i biljne sokove od kojih su se pravila vina u koja su ponekad dodavali medovaču.

Glavno bilje, u centru negdašnjeg drevnog zemljodelstva bilo je hlebno žito. Od njih su, još 3000 pre Hristovog rođenja, zemljodelnici naučili da gotove pivo, dok se u Rusiji pivo pojavilo tek u 12 veku. Tokom svih prethodnih hiljadu godina Sloveni su pili medovaču. Od najstarijih vremena njom se lečilo čitavo Sredozemlje, Engleska i Azija. U srednjem veku Rusija je izvozila u Vizantiju i druge zemlje med za sumu koja bi danas preračunata, vredela 50 tona zlata godišnje! Zavisnost zemalja potrošača od lekovitog slovenskog meda bila je potpuna dok se kod njih nije pojavila zamena za jaku medovaču – špiritus.

Oštro smanjenje, a posle Smutnog doba i potpun prekid izvoza medovače na Zapad povukli su za sobom duboke promene u privrednom životu slovenskih naroda. Zahvaljujući isključivoj čistoti pčeliljeg meda, negovo špiritusno vrenje se obavlja skoro bez obrazovanja štetnih sporednih sastojaka. Jedno od glavnih svojstava alkohola jeste sposobnost da se mnogokratno ojača dejstvo sastojaka koji ga prate, kako korisnih, tako i štetnih.

Ovim svojstvom alkohola se objašnjava ošamućivanje, slabost i pijanstvo, koji prate većinu alkoholnih napitaka. Pojačana upotreba alkohola povećava zavisnost od njega, no alkohol takođe izaziva i delovanje izvesnih korisnih lekovitih dejstava. 

Slatka medovača sama po sebi ima lekovita svojstva. Prerađeni med mnogokratno pojačava svoje lekovito dejstvo, o čemu su dobro znali u Sredozemlju. Jaka medovača tamo je cenjena težinom zlata i bila glavni predmet izvoza sve do 14 veka, dok francuski alhemičari i italijanski monasi nisu pronašli zamenu za med – “akva vitu; , vodu života ili špiritus konjaka. 

Ona je proglašena za lek od svih bolesti. Zapadna razrada tehnologije elitnih napitaka od vinove loze, radi zamene za med. Kao i promena velikoknjaževske vlasti u ruskoj zajednici, ispočetka delimičnom a kasnije i potpunom zabranom varenja meda, izobičajili su medovaču iz načina života. Ova promena u narodu je proizvela gubitak smisla u upotrebi pića. 

Još inetersantnih recepata ćete naći na ovoj stranici sa koje sam prepisala ovaj tekst-->
MED KAO TECNOST 3 - RAZNI NAPICI OD MEDA
npr.
KVAS OD MEDA
MEDNA BOZA
MEDNI NAPITAK SA POLENOVIM PRAHOM
MEDNI KOKTEL SA JABUKAMA
DOMACI MEDNI SAMPANJAC
KEKS SA MEDOM
KROAZANI SA MEDOM