Ostrvo Krit: Priča o tvrđavi u Retimnu

Jedna od priča o ostrvu na kome sam živela poslednje 3 godine, upijala i fotografisala lepotu oko sebe.
Više o Kritu, ostrvu bogatom istorijom, kulturom, tradicionalnom životu, kuhinji, zanimljivostima i još po nečemu kritskom  možete čitati na blogu Ostrvo Krit.

 Retimno: Tvrđava Fortezza

Mletačka trvđava Fortezza (italijani čitaju Forteca) u Retimnu, dominira gradom. Nalazi se na brdu Paleokastro (u prevodu Stari dvorac), a sa nje se pruža divan panoramski pogled na grad i okolinu. 

Pogled na Retimno i prilaz tvrđavi iz pravca grada i luke.

Do Forteze možete doći šetajući bilo kojom uličicom, ili šetajući obalom od mletačke luke, uz veliki parking, taverne u nastavku i prakinga malog levo od mora neposredno ispod tvrđave. (vidi sliku gore) 

Cena ulaznice : 4 evra.

Retimno: Pogled na luku i mletačku tvrđavu Fortezza

Šetnja do tvrđave




Istorija tvrđave Fortezza

Prema jednom verovanju brdo na kome se nalazi Forteza danas, je u davna vremena bilo ostrvo, koje se tokom vremena probližilo kopnu i postalo sastavni deo ostrva Krita.

Veruje se, mada nije dokazano, da je brdo Paleokastro mesto gde se nalazila akropola drevnog Rithymna (Ritimna) sa hramom Apolona i svetilištem posvećenim boginji Artemidi.

Postoje pokazatelji da se na brdu nalazilo Artemidin hram u 3. veku pre Hrista, u vreme rimskog perioda. U to vreme Retimno je bio slobodan grad sa sopstenim kovanim novcem.

U vizantijskom razdoblju 10.- 13. vek pre Hrista, istočno od brda Paleokasrto je izgrađena i dobila je ime  Castrum Rethemi. Antico Castello su je mlečani kasnije zvali.

U ranom 13. veku, neprijatelj Mletaka, pirat iz Djenove pod imenom Enriko Peskatore (Enrico Pescatore) j u želji  da ima Krit za sebe obnavlja  vizantijsko utvrđenje od koga danas nije ništa ostalo.

Mlečani, kao pomorska sila toga doba, koja je osvojila Krit, su izgradili luku u nameri da Retimno koriste kao sklonište i bazu, na putu između Iraklia i Hanje. Retimno je u doba Mlečana postao grad čije je širenje podrazumevalo i izgradnju novih građevina.

U prvoj polovini 16. veka Mlečani su morali ojačati odbranu ostva od nadolazećih snaga Turske. Tada je odlučeno da se izgradi utvrđenje i u Retimnu. Utvrđenje je građeno  prema planu arhitekte iz Verone Michele Sanmicheli.

Kamen temeljac je postavljen 8. aprila 1540, a 1570 je završena gradnja utvrđenja.

Medjutim zidovi tog utvrđenja nisu bili dovoljno jaki da zaustave napade gusara Ulu Ali Reis-a.

Uli Ali Reis je bio  poreklom italijan, koga su zarobili Brarbarosini gusari (Hajrudin Barbarosa), a koji je kasnije prešao u Islam i postao Paša od ALžira koga su zapamtili (ne po dobru) mnogi hriščani na MediteransKim obalama.

1571. Ulu Ali Paša napada Retimno sa 40 galija i uspeva da uđe u grad i sravni ga sa zemljom. Mlečani su, prethodno, napustili grad i ostavili samo 100 vojnika kao odbranu.  

Mlečanima je bilo jasno, nakon ovog događaja da je Retimnu potrebno snažnije utvrđenje kako bi se odbranili od napada sa obale. Lokalne vlasti koje su činili mletački Senat i predstavnici naroda Retimna, odabrali su brdo Plaeokastro kao najvažniju stratešku tačku u odbrani grada i počeo je rad na tvrđavi Fortezza, jednoj od najvećih i najcelovitijih građevina iz mletačkog perioda na Kirtu. 

Fortezza je građena po planu vojnog inženjera Sforza Pallavicini. Kamen temeljac je položen 13. septembra 1573. a radovi na zidinama i javnim zgradama su završeni 1580.

U izgradnji, tokom sedam godina,  je učestvovalo po radnoj obavezi 107 142 stanovnika Krita pod vođstvom glavnog majstora  Janisa Skordilisa (Giannis Skordilis).

Stanovnici Retimna nakon 1571. i Ulu Pašinog razaranja su već izgradili nove kuće koristeći, kao materijal za gradnju, delove pređašnjeg utvrđenja i odbili su da se presele u Fortezzu. 

Osim toga, nakon što je Fortezza završena, bilo je jasno da je suviše mala da bi primila sve stanovnike Retimna,  pa je tvrđava proglašena javnim prostorom koji će se koristiti samo kao poslednje utočište od opasnosti, a u međuvremenu je služila kao mesto za Mletačku uprava.

U to vreme grad je imao oko 5 200 stanovnika.

U ruke Turaka je Retimno pao 1646. Izgled tvrđave se nije značajno promenio u to vreme. Mletačka katedrala San Noccol je pretvorena u džamiju sulatana Ibrahim Hana.  Na južnoj i istočnoj strani su izgrađene nove kuće za turski garnizon i administraciju.

Na početku 20-og veka unutračnjost Fortezze je bila puna stambenih zgrada. Međutim, nakon Drugog svetskog rata, stanovnici Fortezze su se počeli iseljavati sa prostora tvrđave i odlaziti u sam grad i okolinu. Prilikom odlaska su uništavali svoje kuće i svaki ostatak koji bi potsećao na doba Turske okupacije.

Konstatnom upotrebom Fortezze tokom vekova, ona je menjala svoj oblik i spolja i iznutra. Trebalo je dvadeset godina da se otklone štete koje su naneli ljudi i vreme, ukloni bordel koji je bio tu, kao i lokalni zatvor. 

 Danas možemo videti restaurirani zid i dosta zgrada, ali se na obnovi konstantno radi u želji da se dođe do što originalnijeg izgleda tvrđave iz doba Mletačke vladavine.

Retimno: Plan trvđave Fortezza 

E sada kada sam vam predočila istoriju tvrđave, makar u crticama.. možemo da krenemo u razgledanje... s desna na levo...

Istočna kapija tvrđave Fortezza, ulaz iznad koga je prazno mesto na kome je nekada bio mletački grb.

Istočna kapija 

Ulaz

Sa leve strane od ulaza je biletarnica.
Sa desne strane od ulaza nailazimo na nekadašnjini magacin oružja, a danas izložbeni prostor.

Magacin oružja

Levo od ulaza je bastion Device Marije, gde nailazimo na izuzetno očuvana đulad.

Ako se popnemo uz stepenice, uživamo u panorami.

Krećemo dalje desnom stranom uz zid tvrđave nailazimo na teatar pod otvorenim nebom.

Erofili Teatar, sagrađen u 20. veku. Ime je dobio po poznatom renesansnom pesniku Retimna  Jorgosu Hortadzisu.
Danas se mnoge kulturne manifestacije uključujući i Festival renesanse održavaju upravo ovde.

Ako žurite možete nastavti putem do Džamije (na slici dole se vidi kupola džamije), a ako imate vremena i želite da obiđete celu trvrđavu idite levo.

Malo dalje nailazimo na potpuno obnovljen bastion Sv. Luka. Meni omiljeno mesto za meditaciju. Odavde se vidi zapadna strana grada, nepregledna pučina i sredinji deo trvđave.

Pogled na zapadnu kapiju tvrđave. (Luk u sredini slike) 

Nastavljajući dalje uz zidine, dolazimo do Zapadne kapije. Nije puno ostalo od nje, nekoliko lukova, popločani prolaz koji vodi do malih vrata i pogled na zapadni deo danačnjeg grada. Dnačnji izgled ne odaje veoma bitan deo u odbrani tvrđave.

Pogled na barutanu. Upozadini je bastion Sv. Luke

Dolazimo do Rezdencije mletačkih odbornika (nadam se da je prevod dobar..u pitanju je neka titula mletačkih činovnika). 

Mletački guverner provincije Retimno je vladao pomoću dva mletačka  odbornika koji su živeli u ovoj rezidenciji. Danas je radionica u ojoj se obavlja restauracija atikviteta. Ipsred ove zgrade u renesansnom stilu, videćete topove i delove turskih spomenika.

Uz severni zid se nalazi niz barutana, skladišta za hranu i cisterni za vodu. Ovo područje je odabrano jer je to najudaljenija tačka od glavne linije vatre, te time i najsigurnija.

Sa desne strane se nalaze tri građevine (ka centru tvrđave) Jedna od njih je rezidencija mletačkog guvernera Retimna završena 1581, Kasije je bila zatvor grada Retimna. 

Naspram guvernerove rezidencije se nalazi Džamija Sultana Ibrahim Hana. 

Prvobitno su mlečani izgradili katedralu Sv. Nikole  koja je nakon pada Retimna i dolaska Turaka pretvorena u džamiju. Danas se u njoj održavaju koncerti, književne večeri ili izložbe.

Odmah iza džamije je biskupski dvor. 

Iza biskupskog dvora je crkva  Agia Ekaterini (Sv. Katarina), izgrađena u 19-om veku.

Severoistočni deo tvrđave Fortezza je najizloženiji udaru, pa pretpostavljam da zbog toga nema nikakvih posebnih gradjevina) ili nisu jos uvek restaurisane. Na tom delu je spremište za vodu i veća barutana.

Šetajući dalje blizu izlaza nailazimo na Bastion Sv. Nikola (San Niccol) gde je nekada (pretpostavlja se) bila radionica i niže na Crkvu posvećenu Sv. Teodoru (Agios Theodoros Trichinas).

Crkc+va je izgrađena 1899. u vreme rukog guvernera Retimna i u doba Kritske države (1898-1913).

Danas se u crkvi Sv. Teodora održavaju jednostavna tradicionalna venčanja. 

Na ulazu sada već izlazu iza biletarnice je toalet koji se ne plaća i veoma je uredan, a ako krenete malo napred videćete kiosk sa grickalicama i pićem. Odmah do izlaza je prodavnica suvenira. 

Mi smo proveli dobra 4 i po sata šetajući po tvrđavislikajući  i uživajući.
Nadam se da Vam je prijala ova šetnja, kao i nama.
Do sledećeg viđenja želim vam mirno more. Cao!

p.s Fotografije su moje vlasništvo, ako ih koristite (kao i tekst) molim vas da obavezno napišete aktivni  link ka ovoj stranici. Hvala na razumevanju.

Izvor: Moj mali turistički vodič. Krit za putnike, avanturiste i turiste.

Ako Vam se dopala, podelite ovu priču sa svojim prijateljima na Facebook-u i twitter-u. 

Do sledeće avanture
Γεια σας!