Dnevnik Tanje Frank / pisan u zatočeništvu u doba pandemije/
Ana bi rekla: Kako je divno to da niko ne mora čekati ni trenutak da bi počeo svet činiti boljim.
Pre nekog vremena sam otkrila jednu stvar:
Kada vidim nekoga na ulici ko mi se učini da je slabašan i tužan - ne šaljem mu još sažaljenja, niti pomislim da je jadan, nego mu se nasmejem i pošaljem mu poruku:
TI ZASLUŽUJEŠ DA IMAŠ DOBAR ŽIVOT. TI ZASLUŽUJEŠ DA BUDEŠ SREĆAN. / to pomislim i to mu pošaljem kroz pogled i misli /