Recept: Đuveč u Pireus gradu

Recept za đuveč prvi sam napisala ranije ovde Đuveč bez mesa po sećanju kako me je učila moja baka Stanimirka.

Tada nisam mislila da će blog biti čitan i time dostupan mnogima ( a samim time i relativno ozbiljan ).
Ali kako je prirodno da se razvijamo i stalno gradimo sebe vremenom sa shvatila da je vreme da se uozbiljim i pazim šta i kako pišem iz poštovanja prema čitaocima.

Počela sam da sakupljam (onako za sebe)  recepte iz prostog razloga što ih zaboravljam. Ne pamtim ni najporstije - za palačinke na primer (morala bih ga ponovo napisati onako kako dolikuje jednom bolu :)  .
Zatim je teta Mira dodala recept za đuveč sa mesom

I konačno sam tragajući za boljim receptom pronašla Zapečen đuveč u rerni sa pilećim mesom, u ovom receptu su sastojci skoro kao u mom receptu bez mesa, ali ima nekih malih caka koje su doprinele da konacno napravim đuveč koji je potpuno po mom ukusu  - tj. onako kako ga je moja baka Stanimirka pravila.

Dodala sam krompira, jer volim da ima i krompira i evo recepta ...

p.s. i hleb sam sama meslila ... ali o njemu sutra

POTREBNO:
malo ulja da prekrije tiganj
4 bataka (za mlene i muža-puža je to dovoljno pošto ja bas i ne jedem meso, a Vi stavite piletine koliko želite)
1 dl belog vina
1 veća glavica luka
3 zelene paprike
2 paradajza
1 veeeliki krompir (ili dva manja ili ako više volite krompira, nego pirinač vi stavite više)
200 gr pirinča (ili manje)
0,5 lit. vode
2 dcl soka od paradajza
1 kockica kokošje supe (ili vegeta - ovde je nema, a što sam donela iz Srbije je potrošeno pa sada svuda stavljam ove kockice, i iskreno mislim da je u ovom receptu to bolja solucija)
začini po želji : so, biber, vegeta

POSTUPAK:

Posoliti piletinu i ugrejati ulje u tiganju.

Posoljenu piletinu propržiti u tiganju da promeni boju, tj postane bela.

Dodati 1 dl belog vina i ostaviti da se prži dok vino skoro svo ne ispari.

S vremena na vreme prevrtati piletinu. 

Operite pirinač.

Stavite 0.5 litara vode da proključa na srednjoj temperaturi, ubacite kockicu kokošje supe mešajte, a zatim dodajte 2 dcl soka od paradajza i sve to mešajte i pustite neka vri jedno 5 minuta tj. meni su počeli da se pojavljuju balončići narandžasti (svo vreme sam mešala).

* Skinite kožicu sa paradajiza tako što ćete paradajz malo ostaviti ili preliti vrućom vodom. Kožica sse lakše ljušti, tada.

Iseckati na kockice (ja ne volim bas previse sitne, već onako da se vidi povrće kada je đuveč spreman) papriku, iseckati paradajz, na kolutove krompir i sitnije luk.

Kada je vino skoro isparilo, a piletina malo požutela (neće biti kao da ste je pekli narandžasta za hrskavom koricom, već mekana i beličasta kao na slici), izvadite piletinu i stavite luk u tigaj.

Propržite luk tako da bude providan, dodajte seckanu papriku. Pržite tako da i paprika bude kao providna. tj omekša i onda dodajte seckani paradajz. 

Sve to posolite po ukusu i pržite da paradajz pusti sok i omekša.

U tepsiju stavite pirinač i poređajte piletinu, pa zatim kolutove krompira. Ostaće vam krompira viška, a to ćete kasnije rasporediti.

Uključite rernu na 180 stepeni.

Sipajte onaj kuvani sok od paradajza preko pirinča, krompira i mesa.
Poređajte ostatak kormpira.
Prelijte sve to onim prženim lukom, paradjazom i  paprikom. 

Malo prodrmajte pleh da se sve to rasporedi.
Stavite u vruću rernu i pecite sve dok tečnost ne ispari.
Ali! Probajte krompir s vremena na vreme.. meni se ranije dešavalo da je sve skuvano, a krompir ostane polu-živ. Sada nije - i mislim da je tajna u debljini kolutova i dovoljnoj količini vode i paradajz soka.

Prijatno!

A pošto ste lepo ručkali - red je i da se prošetate ... Pireusom na primer.

Pireus je meni uglavnom bio poznat po luci iz koje sam hvatala brodove za Grčka ostrva.
Tako neupućena sam predlagala drugima ako koji slučajem imaju dosta vremena dok čekaju trajekt odu do Atine - te impozantne gospođe koja sve svoje vekove tako doooobro nosi.   

A ja?
Volim Atinu i volim njene priče, ali volim da odem do Pireus luke, sednem na klupu i posmatram putnike koji se ukrcavaju na bordove... svaki putnik jedna priča... uživam u vrevi, gužvi, u njihovom dobrom raspoloženju. Volim da razmišljam šta imaju u torbama , u kojima je najvažniji začin, nada da će to biti jedna od nezaboravnih  avantura, koje će se sećati u kišnim i snežnim danima, a ko zna.. moža i u starosti kada budu prebirali po sećanjima na neku plažu, neke oči .. ko zna..
E pa volim da ih gledam i da uzmišpljam priče o putnicima ... onako... sama sebi ...

Danas me je  prijateljica koju poznajem samo na Facebook-u, pozvala da odemo do Pireusa i da se konačno nakon 3 godine upoznamo u živo...
Baš sam bila srećna što ćemo se konačno sresti ...
A ona, kao prava prijateljica, je baš rešila da mi pokaže svoj voljeni grad.. i počela je sa krajem gde je odrasla... Onim delom Pireusa koji zovu Piraiki, Mikrolimano - neizmerno sam joj zahvalna na jednom divnom danu ... i srećna  sam što nekako uvek sudbina udesi da nađem dobre i zanimljive ljude koji mi obogate život ..

Bio je to jedan predivan dan prepun otkrića ...
Imati prijatelje - neprocenjivo!
Pa da krenemo ...
Kada gledate na Google Map to je ispod luke, kao poluostrvo  na toj mapi možete ako kliknete na ikonicu busa da vidite kojim busem da dođete do tamo...

Zeas laguna

Šta je Grčka bez tirkizne boje?

Šta je trikizna boja bez mene :) ?

Šta sam ja bez prijatelja?

Možemo sesti ovde ...

 ovde...

ili  ovde ...

Možemo jesti mediteranske specijalitete i piti Uzo  sa Hiosa (Chios) - Oyzo Kazanisto -  morate ga probati najbolji koji sam do sada probala . ima neke tajanstvene sastojke i izvanredno miriše...

Možemo se i samo smejati, jer rayloga za radost uvek ima ...

Naravno da uživamo u detaljima ... jer detalji čine život čarobnim ...

I setimo se dragih prijatelja iz Rusije Esmee  koji imaju najlepše srećne šešire za svaku priliku... 

Istražujte gde god da ste - svuda ima nekih za turiste skrivenih čarobnih mesta ... pitajte žitelje neka vam otkriju bićete bogatiji za mnoge priče ...
Pozdravljam vas, ma gde bili ne zaboravite na detalje CMOK.