Dnevnik: Zašto živim ?

Dragi dnevniče,

Pitaš me o čemu razmišljam?
Razmiljam i patim. Osećam neverovatnu potrebu da sve iz korena izmenim ...

Živim da bih zaradila novac, kojim ću kupiti stvari koje mi nisu potrebne. Platiti državi danak, koji nisam napravila. I ko je ta država?! U čemu je njen smisao?! Zašto se ja pokoravam njoj?!
Otplatiti kredit koji bez koga sam mogla da živim.
Ujutru se budim ne sa mišlju kako ću uzivati u cvetu koji je procvetao - već sa pomislju kako da zaradim novac.
Ljudi me cene po tome koliko novca imam.

Zašto živim?
Zato prihvatam napetnuta pravila za spavače?
Zašto ne odbijem to svojom voljom?
Ko su ti ljudi i ko im je dao za pravo da me procenjuju?
Šta je vrednost?
Šta je moja volja?

Kada pogledam u dubinu sebe ne treba mi mnogo toga, a ono što mi treba nikako se ne moze kupiti....
Moje biće se sve više buni protiv nametnutog ropstva!
Ja sam rodjena slobodna!
Moja volja je slobodna!
Moja dusa je slobodna!

Ja ne želim ovako da živim. Ja ne želim da mi novac diktira život.
Ne želim da pristanem da budem rob papira koji oni mogu štampati kako i koliko žele ...

Odbijam takav poredak stvari.Odbijam celim svojim bićem!

[p.s. nemam kredit. Imala sam jedan od 1000 evra pre 6 godina, i taj osećaj bespomoćnosti i ropstva, napsram gospodara papira  - nikada više priuštiti sebi neću. Kada sam ga otplatila zatvorila sam račun u banci. Nema banke, nema kredita, nema sitnih slova, nema kursne razlike, nema placanaja održavanja računa?! Moćnici od papira i ja smo završili jednom za svagda.. Više od jednog problema manje.]