Dnevnik Tanje Frank: jedan dobar dan i dobri ljudi

Dnevnik Tanje Frank / pisan u zatočeništvu u doba pandemije/
Ana bi rekla: Kako je divno to da niko ne mora čekati ni trenutak da bi počeo svet činiti boljim.

Pre nekog vremena sam otkrila jednu stvar:
Kada vidim nekoga na ulici ko mi se učini da je slabašan i tužan - ne šaljem mu još sažaljenja, niti pomislim da je jadan, nego mu se nasmejem i pošaljem mu poruku:
TI ZASLUŽUJEŠ DA IMAŠ DOBAR ŽIVOT. TI ZASLUŽUJEŠ DA BUDEŠ SREĆAN. / to pomislim i to mu pošaljem kroz pogled i misli /

Dok čekamo u redu, zgušnjavamo se i sve smo bliži i bliži.
Počinje priča, 5 devojaka (među kojima sma i ja) pričaju o paketima i poslu, ishrani.
Dobacijemo odgovore na pitanja koji je red za koju namenu... Gledamo kucu na stepenicama, koji je usao i malo hramlje. / Pogledm, prodje mi tuga, ali se setim i kažem u sebi dok ga gledam - TI ZASLUŽUJEŠ DA BUDEŠ SREĆAN/

Psić na stepeništu Pošte
Odlazim do prodavnice da mu damo da jede. Druge devojke pričaju i maze kucu, koja se dogegala do nas.
Te okice, pune poverenja, ta nepatvorena dobrota - koja se širi medju nama. Ta dobra vibracija.
Slikamo ga da bi postavile na Fejs, udomljavanje, prepoznavanje.. ko zna.
Devojka koja ga je najviše mazila i pričala sa njim kaže:
- Moj tata traži da mu donesemo malog jazavičara. Da, ovaj je veliki, ali ću ga ja odneti kući.
Sve smo odradile naše poslove koje smo imale u pošti. I sve smo čekale jedna drugu.
I dobri pas je čekao sa nama.
I znate šta se desilo. devojka ga je staila u auto i odvezla.

Dobri pas, je otišao sa dobrom devokom.
Dobar devojka mi je poslala sliku dobrog psa u novom domu.
i onda se desilo nešto, čime ja merim život.
Neeeeee, nije Konferencija za novinare - nešto drugo.
Herojski čin dobrog čoveka.
Slika koju sam zatekla dve sata ranije se KAO ČAROBNIM ŠTAPIĆEM pretvorila u nešto SAVIM SASVIM DRUGAČIJE - kao bajka dobrih ljudi.
Radost na dečijem licu, te poznate oke koje su tražile nešto ispred Pošte - sada u divnom, čistom društvu najčistijih među nama .
Dve dobrote čiste i iskrene 

Suze su mi krenule od radosti

Dva sata i nekoliko dobrih ljudi - čine život fenomenalnom bajkom.
Pogledala sam u nebo i rekla HVALA.
HVALA ŠTO MI POKAZUJEŠ KOLIKO JE ŽIVOT LEP I PUN LJUBAVI,
p.s. nama život prosto ne da da se osećamo loše 
Samo dva sata i dva dobra čoveka - promenili su život. Predivno, predivno.

Nema komentara:

Objavi komentar

Thanks for comment...
Enjoy Life!