Zoe ne volim te vise ( Zapis sa Krita)

Objavljeno u Pančevcu 2004.

U luci upravo pristigla sa Krita na Santorini

Četvrtak, 21. jul
Kad ja pođoh na Bembašu, na vodu. Ja povedoh belo mleko sa tisuću zlokotlokrpa. Ma `ajte molim Vas!
Pa nekako se moralo početi.
Baš dobar dan za putovanje brodom do Santorinija. Grčkog ostrva, vulkanskog porekla, sa 11 000 stanovnika i bezbroj turista iz zapadnog sveta. Srba nema.
Uglavnom su tu Ameri sa gerontološkog. Eto, došli ljudi da vide Evropu, pred smrt. Čiju?!?
Daleko sam od gerontologije i baš mi je drago što od trideset trećoj godini svog života, mogu da ostvarim jedan od svojih snova. Pucam od sreće!
Sedim na nekom od privatnih balkona u Firi (glavni grad ostrva), svesna da sam u svom snu.
Da li ste Vi svesni, kada ste u svom snu? E, pa budite! Inače ćete propustiti osećaj slavlja, svog srca.
San se retko ponavlja...
Zalazak sunca...
Sad bih mogla i umreti...
Bele kuće sa plavim prozorima, postaju ruzžičaste. More i nebo su užarena lava (tu je nekad kažu bila Atlantida).
Oooo, tako mi je sve jedno za sve što je bilo i što će biti. Um je iščeznuo. Ostalo je – spokojstvo. Oslobođenost od same sebe.

U jednoj od ulica Thire 

Petak, 22. jul
Retimno – grad na Kritu, moje odredište ovog leta. Muškatle su svuda i uvek me iznova oduševe jednostavnošću i lepotom, u onim limenim kantama (od marmelade) u koje ih posade i oboje raznim bojama. DomovI su tako maleni , za naše pojmove, a tako puni priča i mašte... More je toplo i satima ne izlazim na obalu.
Svi iz civilizovane Evrope plivaju na 20 cm od obale. Mi divljaci ( u ovom slučaju, samo ja) prelaze i žute bove. Mislim – čovek je deo prirode i ona mu najmanje od svega može nauditi.
Sve zaboravljam – jednostavno – uživam u lakoći postojanja.
Ali...na obali me neko strpljivo čeka.
Mitski strpljivo. Posmatra me i ćuti. A ne znam i šta bi rekao na arapskom ili francuskom, kada ja ѕnam samo srpski i engleski.
Uostalom - šta tu ima da se ne razume?
Pogled bez reči... dovoljno za tajnu...

Znaš, oduvek sam se pitala kako su ti mesopotamci i egipćani bili na onim tanjirima oslikani vitki, dugonogi, prefektnih profila i dubokih očiju i šta im se to dogodilo, pa su postali podbuli ko sarme sa brkovima.

Gledajući ovu tajnu predamnom, vidim da je ipak, moguće da su bili, baš takvi. Nekako... stalno ga zamišljam kako izlazi iz vaze ( samo mu ruke ne stoje , onako ispred i iza tela, već normalno).
Smeje se...
DA! Jezik osmeha svako razume.

Najlepse je setati se po ulicicama ispod 

Subota, 23. jul
Javljaju nam da polazimo dan ranije, nego što bi trebalo. Agencija nam je ukrala dva dana. Neverovatno je kako neko daje sebi slobodu , da ti drsko gurne prst u oko i prođe nekažnjeno. Naša neposlovnost, neljubaznost, nepoštovanje čoveka če nas rasturiti kao ljudska bića.
Šta da radim?
Ostalo je još jedno veče...
Biram poklone za moje ljubavi. Ima ih mnogo i uvek im se vraćam. Ne zaboravljm i tajnu. Još jednu, nežnu i toplu kao libanski vetrovi. Cele sam večeri sedela na pesku i mislila o Vasioni u kojoj se susrećemo. Sretnemo se , pa se više ne sretnemo. A ostane trag u nama... i u njoj – sigurno. Jer: `Želje naše krvi, negde se moraju nastaviti.`
DA! Jezik suza svako razume.

Santorini mesto cudne magije

Nedelja 24. jul
Postavljam sebi , onako bunovna pitanje: `Zašto je prva evropska civilizacija ponikla, baš tamo gde bujaju masline i kamen? Baš tamo? A ovde toliko plodne zemlje?.` Nešto mi tu ne štima?
Otvaram Pančevac. Nekoliko puta je postavljeno pitanje: `Čemu služe muškarci?`
Mislim...čemu se opterećivati time? Služe da mi pruže poljubac i osmeh, dok mogu. Kada potroše nežnost – služe – da ih napustim i krenem za novim poljupcem i telom. Služe da me usred noći stegnu jako, jako, jako i tada da ništa ne kažu – sve je jasno. Ne znam šta bih očekivala drugo od njih?
Ne znam šta žene očekuju od muškaraca? Ne znam šta muškarci očekuju od žena?
Čemu to lepotice?!?
Dovoljno ste šarmantne, duhovite, lepršave, mirisne, duhovne, ljupke. Zato - osmeh na lice, glavu gore, pesmu u srcu i koračajte u susret nežnostima. Stvorite prvo same sebe! Onda će te lako znati šta će vam muškarci. Ne brinite proda radi za nas.
Tajna pogleda i dodira je ono što vam treba. Sve ostalo možete i same.

POgled na Thira gprestonicu Santorinija

Ponedeljak 25. jul
Šta reći?
Posao pun susreta sa divnim ljudima, koji mi čine život lepšim. Volim da se smejem sa njima. Sve u svemu – nije loše. Naiđem nekad na onih nekoliko histerija...ali doooobrooo...nije njima lako. Ko zna šta im se noćas desilo (ili nije).

Jedino moram, moram da citiram Đoleta:`Grad je izgledao kao da ga je moler-daltonista čitavog ofarbao u sivo, prolazeći četkom preko prolaznika, automobila, fasada, oblaka i svih elemenata panorame.`
Žao mi je što u Pančevu nema više cveća i maštovitih kućaveselih boja. (ali to je moja lična impresija)
Veče je prošlo u razgledanju fotografija sa letovanja i podeli poklona, ali i u uživanju u špriceru i grčkoj muzici. Oj, što volem kad se skupimo i smejemo i pevamo i igramo ludi od sreće.

Pogled na vulkan 

Utorak 26. jul
Kasniiiim na posao. Mnooogo.
Pa, morala sam da pošaljem poklon mom Mišku. On je jako, jako daleko. Toliko daleko, da više nije istina.
Pred san razmišljam o onome št je pisao Osho:
`Samo mrtve stvari se mogu predvideti. Što je nešto življe, to je nepredvidljivije. Nikada ne znaš kuda će te život odvesti. Veoma je teško da živimo sa sobom; lako je živeti sa stvarima. Teško je živeti sa sobom. Zato, često nastojimo da ličnosti preobratimo u stvari.`
Laku noć, lepo spavaj i najlepše sanjaj!

Detalji detalji detalji 

Sreda 27. jul
Pokušavam da shvatim svoju unutrašnju prirodu. Moj mir i moj nemir. Kažu da je najviše stvaralaštvo – stvoriti sebe. Pokušavam da se stvorim. Pokušavam da budem sretna bez ičega – bez ikakve zavisnosti – sasvim sama... Tek tako...bezuslovno srećna. Kada stvorim sebe, biće mi lako da sedelim sa ljudima.

Ne znam šta se dešava u gradu, ne slušam vesti... Ne mogu da istrpim da mi tamo neki ljudi koji su sebi stvirili dobar život, moj uništavaju. Odlučila sam da ih izbrišem iz mog sveta.

A život je kratak, setite se toga kada se budete ljutili na nekoga k`o vam je drag. Pomislite kolko bi Vam bilo žao, da mu se sutra nešto desi , a Vi ste bili neprijatni prema njemu.
Iskoristite svaki trenutak da budete nežni, to nije slabost, to nije sramota. To je snaga. Verujte mi. Obradujte danas nekog...ili sutra ili sada odmah... ili zauvek.
I vodite ljubav. Istinski se predajte nekom celim svojim bićem i uživajte. A ako taj neko ne ume da uzvrati, tražite drugog. Pogrešili ste? Nema veze... Svet je prepun ljudi koji su nežni, samo ih treba osetiti.

Pogledajte ljude oko sebe kao da ih prvi put vidite, kao da ih nikada niste upoznali. Dotaknite sve kao da je prvi put. Videćete sve će biti novo. Svaki će dan biti novi. To je teško, pošto svi mi živimo po šablonu, ali eto tako mi je danas prošao dan. I osećam se slobodno i srećno, ma gde bila!

potpis
Zoe, žao mi je, ne volim te više!
Ustvari...uopšte mi nije žao... Baš me briga!

Zapisi u Pancevcu

Vise o ostrvu Krit pisem ovde i zato me nema tako dugo na ovom blogu OSTVRO KRIT , ali kada postavim bazu i dam najbitnije informacije o Letovanju na Kritu  .. u Spetembru se vracam i ovde