ŽIVOTNE PRIČE SA KUVARICE [vez]


Ovo je priča o čuvenim kuvaricama, lepim platnima kojima su svoja ognjišta ukrašavale naše bake i prabake. Nekada je ovo parče izvezenog platna imalo svoju funkciju i mnogo je značilo domaćici i ukućanima. Sada je izgubilo svoju upotrebnu vrednost i postalo suvenir koji nosi drugu vrednost - poruku. Koliko suvenir toliko i raritet. Kakva je sudbina ovog bogato izvezenog svedoka našeg bitisanja i tradicije?!
Da li postoji pravi put za kuvaricu koji svedoči o našem poimanju života decenijama unazad, na porodičnu atmosferu 20. i 30. godina prošlog veka?
Nataša Nikolić, kustos-etnolog, posvetila se istraživanju kuvarica i napravila izbor od 50 eksponata koji pripadaju postavci Narodnog muzeja u Kragujevcu. Ono što je zanimljivo u razgovoru sa Natašom Nikolić, je da najpoznatija kuvarica sa vezom “Kuvarice manje zbori da ti ručak ne zagori” nije u kolekciji i nije još uvek pronađena, iako ih ima na području Šumadje i Pomoravlja. 
Moravske bake su ih sigurno imale, a Nataša se nada da će se neko pojaviti i pokloniti je muzeju. Zbirka kuvarica Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja sadrži platna sa područja Lepenice, Gruže, Jasenice i Levča. Nabavljene su poklonom i otkupom od 2001. godine. Većina je izrađena tokom druge i treće decenije, a nekoliko i polovinom 20. veka. Na pravougaonom komadu pamučnog platna, umaiji ili domaćem tkanom platnu, iscrtavani su različiti motivi sa ćiriličnim tekstualnim porukama koji su se prodavali u trukerskim radnjama, pijacama i na vašarima.
Vezla Milica Ćermanović rođena 1905. godine, iz Bagrdana.
Kuvarice se prenose sa svojih 12 motiva idiličnog života iz Holandije, preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka, pa preko Vojvodine dolaze i u gradove južno od Save i Dunava. 
Najstarija tehnika prenošenja motiva je preko drvenih kalupa koji su na jednoj strani imali crtež izveden od tankog lima. Kalup je pritiskan na gumenu podlogu na kojoj je prosejana boja u prahu, bele ili plave boje i poprskana špiritusom. 
Kasnije se koristila specijalna mašina (pikar) za umnožavanje šablona za vez kojom su pravljene rupice na papiru, a motiv se prenosio prahom kroz otvore. Ipak, najednostavniji način bio je prenošenje motiva aluminijskom kašikom na platno, a u tu svrhu korišćen je i indigo papir.
Kuvarice su vezle najpre devojčice, ali i devojke i udate žene sa željom da urede kuhinjski prostor po sopstvenom ukusu. Vezene su pamučnim koncem u crvenoj, plavoj, braon, narandžastoj boji, a na pojedinim kuvaricama detalji su naglašeni meliranim koncem. 
Primenjena vezilačka tehnika je vez po pismu i to zaiglački, pokrstica, bod za popunjavanje, ravan bod, lančani i obamet.
Stajale su na zidu iznad šporeta tako da su i štiitile zid da se ne isprlja, i iznad umivaonika. Na platnima za zaštitu zida iznad umivaonika uvek je isti motiv - bokal u lavoru, sa ili bez tekstualne poruke. 
Postavljanje kuvarice iznad stola je ukrašavalo domaćinski prostor i tu su korišćeni motivi različitog sadržaja, od mrtve prirode i seoske scene do religiozne predstave. Često je to i vaza sa voćem bez teksta. 
Najznačajniji motiv na platnima je žena u kuhinji sa tekstualnom porukom koja je često duhovitog sadržaja:
 “U kujni mužu mesta nema gde mu žena ručak sprema.”
“Jelo treba tako stvorit, da ne može niko prigovorit”
 Ovo pamučno platno je vezla Milica Ćermanović rođena 1905. godine, iz Bagrdana.
U ponudi je bio veliki izbor motiva i tekstualnih poruka. 
Kuvarice se prema njima mogu podeliti na kuhinjske, koje prikazuju idiličnu sliku domaćice u kuhinji, ljubavne, sa scenama u zagrljaju ili ptica sa porukom “Kako golub golubici guče, tako i ja ljubim moje milo luče”
higijenske, koje daju savete za zdrav i uredan život sa porukom “Sveža voda dobro prija, umi se ti pa ću i ja”
One su obično postavljene iznad umivaonika. 
Patriotske kuvarice sadrže državne simbole, kao i likove iz kraljevske porodice koje prati karakterističan tekst “Srbin ima četiri slova stara, sama sloga Srbina spasava”
Religiozne kuvarice su sa likom svetitelja i porukama poput “Presveta Bogorodice spasi nas”
Postoje i seoske kuvarice koje prikazuju idilične scene iz života na selu, pa tako “Jova Ružu kroz sviralu zove. Hajde Ružo da čuvamo ovce.” Šaljive kuvarice su sa različitom tematikom i sa duhovitom porukom.
Danas, pošto su savremene kuvarice okrenute novim šporetima i nema više okačenog platna u kuhinji, ono i gubi svoj pravi značaj i smisao. Kažu da ih ima u ponekim prodavnicama suvenira, u ženskim pričama i na Mećavniku. Sećaju nas na lepo vreme naših baka.
Milena Popović iz Požege s kraja 19. veka, žena učitelja Popovića, bila je poznata po vezu kuvarica. Kada bi obilazila sela, Milena je za seljanke izmišljala nove tematske crteže. O baka Mileni priču nam je ispričala njena unuka koja obožava kuvarice i koja je bila jedna od posetilaca na izložbi kuvarica u Manakovoj kući. Mnoge žene tuguju za trukerskom radnjom na Zelenoj pijaci koja je, nažalost, zatvorena.
Iako kuvarice nemaju više veliku popularnost, važan su svedok našeg prošlog vremena koji danas možemo iskoristiti u promociji naše tradicije i prošlosti kao lepo upakovan suvenir.
Slađana Ristić

Pročitajte još jednu zanimljivu priču  Kuvarice, tradicionalni vez

No comments:

Post a Comment

Thanks for comment...
Enjoy Life!

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...