Danica Vulicevic: Život, Anka, vi i ja i ... đubrište
Pančevo, 16, avgust 2013.
Anku sam srela u dvorištu.
Okrenula se i ljubazno me upitala da li mi nešto treba. Pitam je šta sakuplja. Plastičnu ambalažu, kaže, drugo ne primaju. Mala otvorena prikolica pored kontejnera izdeljena je kartonskim kutijama, tako sortira otpad.
Kaže mi da nije oduvek ovo radila, ali od kako joj je muž ostao invalid ne može više da radi na pijaci. Priča mi kako je tamo svašta videla, ucenjivanja, krađe i da inspekcija nikad ni na jednu nije reagovala. Samo bi skupljali „porez“ u robi od prodavaca na tezgama.
Sad je jure da joj naplate kaznu što sakuplja otpad. Pokušavam da otkrijem končić logike zašto bi je neko gonio, pokušavam da otkrijem nešto sumnjivo. Ništa nije razbacala, na primer. Pokušavam da se ne nerviram. Ne uspeva mi.
Waste Land -dokumentarni film koji nas budi i tera na duboko duboko razmišljanje ....Više na zvaničnom sajtu |
Iskreni CV
Potpuno sam nespreman za rad pod pritiskom, kao i prekovremeni rad, osim ako nije pošteno plaćeno, ne dozvoljavam da me neko iskorišćava ili da se iživljava na meni.
Iskreno me zabole za ciljeve Vaše kompanije ako platom ne mogu da pokrijem svoje tekuće troškove, plus da mi ostane za malo garderobu, knjige, putovanja, izlaske, sport i provod, što spada u normalan život, a ne u luksuz.
Funkcionišem po principu koliko-para-toliko-muzike.
Iskreno me zabole za ciljeve Vaše kompanije ako platom ne mogu da pokrijem svoje tekuće troškove, plus da mi ostane za malo garderobu, knjige, putovanja, izlaske, sport i provod, što spada u normalan život, a ne u luksuz.
Funkcionišem po principu koliko-para-toliko-muzike.
Zoe ne volim te vise ( Zapis sa Krita)
Objavljeno u Pančevcu 2004.
Četvrtak, 21. jul
Kad ja pođoh na Bembašu, na vodu. Ja povedoh belo mleko sa tisuću zlokotlokrpa. Ma `ajte molim Vas!
Pa nekako se moralo početi.
Baš dobar dan za putovanje brodom do Santorinija. Grčkog ostrva, vulkanskog porekla, sa 11 000 stanovnika i bezbroj turista iz zapadnog sveta. Srba nema.
Uglavnom su tu Ameri sa gerontološkog. Eto, došli ljudi da vide Evropu, pred smrt. Čiju?!?
Daleko sam od gerontologije i baš mi je drago što od trideset trećoj godini svog života, mogu da ostvarim jedan od svojih snova. Pucam od sreće!
Sedim na nekom od privatnih balkona u Firi (glavni grad ostrva), svesna da sam u svom snu.
Da li ste Vi svesni, kada ste u svom snu? E, pa budite! Inače ćete propustiti osećaj slavlja, svog srca.
San se retko ponavlja...
Zalazak sunca...
Sad bih mogla i umreti...
Bele kuće sa plavim prozorima, postaju ruzžičaste. More i nebo su užarena lava (tu je nekad kažu bila Atlantida).
Oooo, tako mi je sve jedno za sve što je bilo i što će biti. Um je iščeznuo. Ostalo je – spokojstvo. Oslobođenost od same sebe.
U luci upravo pristigla sa Krita na Santorini |
Četvrtak, 21. jul
Kad ja pođoh na Bembašu, na vodu. Ja povedoh belo mleko sa tisuću zlokotlokrpa. Ma `ajte molim Vas!
Pa nekako se moralo početi.
Baš dobar dan za putovanje brodom do Santorinija. Grčkog ostrva, vulkanskog porekla, sa 11 000 stanovnika i bezbroj turista iz zapadnog sveta. Srba nema.
Uglavnom su tu Ameri sa gerontološkog. Eto, došli ljudi da vide Evropu, pred smrt. Čiju?!?
Daleko sam od gerontologije i baš mi je drago što od trideset trećoj godini svog života, mogu da ostvarim jedan od svojih snova. Pucam od sreće!
Sedim na nekom od privatnih balkona u Firi (glavni grad ostrva), svesna da sam u svom snu.
Da li ste Vi svesni, kada ste u svom snu? E, pa budite! Inače ćete propustiti osećaj slavlja, svog srca.
San se retko ponavlja...
Zalazak sunca...
Sad bih mogla i umreti...
Bele kuće sa plavim prozorima, postaju ruzžičaste. More i nebo su užarena lava (tu je nekad kažu bila Atlantida).
Oooo, tako mi je sve jedno za sve što je bilo i što će biti. Um je iščeznuo. Ostalo je – spokojstvo. Oslobođenost od same sebe.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)